Biti zaista srećan znači ne praviti razliku između sebe i drugih kada je pravo na sreću u pitanju. Srećan čovek je srećan zbog sreće u sebi i sreće oko sebe.
Svi, ali baš svi, imamo to pravo. Niko sreću rođenjem nije stekao, niti je nekome ostavljena testamentom. Nema osobe koja ima ekskluzivno pravo na nju. Ne brinite, ona nije ograničena, pa ako je nekoga “zadesila” neka srećna situacija, neće vas. Nije sreća skladištena negde u magacinu, pa joj se rezerve smanjuju. Naprotiv, ima je u izobilju! Ipak…
…mnogi često pomisle: “Eto kako on/ona ima sreće. A ja?!” Ili: “Koliko je njih srećno, ali ja nisam…” Ili: “Tako je to – ili je srećan on/ona ili ja”. E baš ti veznici – A, ALI, ILI udaljavaju od sreće.
Zamenite ih veznikom I.
“Eto kako on/ona ima sreće. I ja mogu! I ja jesam!”
“Koliko je njih srećno, i ja sa njima!”
“Tako je to – srećni su oni, srećan/a sam i ja!”
Veznici A, ALI, ILI kidaju lanac sreće i srećnih misli, a veznik I zaista vas povezuje sa srećom i čini od vas jednu kariku lanca sreće u kome sreća neprestano kruži, prenosi se, razmenjuje I SREĆNI SU SVI!
Naravno, možete biti srećni i bez obzira na gramatiku, sa svim neprimenljivim i promenljivim rečima.
A kako do sreće? E, to niko bolje nije objasnio od Dušana Radovića u pesmi „Osvajanje sreće“:
Neće biti srećan mnogo
ko na sreću gleda strogo,
ko je meri sa svih strana
i nalazi sreći mana.
Ovu hoće, onu neće
– tu ne može biti sreće.
Neko traži mnogo sreće,
i najlepše i najveće.
Sve što nije mera puna
on u sreću ne računa.
Mnogo hoće, malo neće
– tu ne može biti sreće.
Nekom zavist mira ne da
svoju sreću i ne gleda.
Svoju sreću ne uzima
jer je drugi više ima.
Tudju hoće, svoju neće
– tu ne može biti sreće.
Ima jedna mudrost stara:
i za sreću treba dara,
srećan čovek- sreću stvara!
Tačno tako!
Od 
sam tu za vas!
*Čitajte Damare i na FB-u.