U jeku izazova na društvenim mrežama vraćanja u prošlost putem fotografija iz detinjastva i mladosti (mada, ko kaže da i sada nismo deca i nismo mladi?!) i u najizazovnijem društvenom i pojedinačno ličnom periodu u svetu , vratih se u prošlost na jedan poseban način…
Kao knjiški moljac i sakupljač dokumentovanih uspomena – čestitki, pisama, cedulja, poruka, svezaka, usputnih beleški… sačuvah i svoje vežbanke sa pismenim zadacima iz osnovne škole.
Jedan pismeni zadatak od dana kada je napisan, 26.3.1991. (dakle, tačno pre 29 godina ), nosim u sebi kao podsetnik na devojčicu koja je još u šestom razredu znala šta je važno…
Ali, da ne prepričavam, objaviću taj zadatak u celosti, naravno, uz dozvolu autorke (u dobrim smo odnosima ).
*
Uhvati dan
Uhvati dan. Ali, molim te, nemoj ga ispustitu. Jer, kada ga jednom izgubiš, teško ga je stići.
Pada noć, a ti misliš – sasvim obična, kao ona juče, prekjuče… Pogledaj u zvezde! Noćas sijaju baš čudnim sjajem. Zovu te: „Dohvati nas! Zar ne vidiš kako smo blizu?! Samo podigni ruku!“ A ti misliš: „Šta pričaš! Bajke za malu decu. Nikad to nisam video.“ To i ne može da se vidi, to može samo da se oseti. Samo ti možeš da znaš kako ćeš uhvatiti svoj dan, svoje sunce, svoju zvezdu…
Pogledaj kroz prozor kada pada prolećna kiša, a posle nje se pojavi duga, koje te svojim prelepim bojama mame da istrčiš napolje. Uzimaš jaknu sa punim džepom klikera i odlaziš na igralište, gde te čekaju drugovi. Odmah stižete do rupice gde svaki dan igrate klikere i igra počinje.
Ti misliš da su klikeri sredstvo za igranje i ubijanje dosade. Protrči jednom ispod duge, uhvati jednu zvezdu i stavi je pod jastuk. Tek onda ćeš videti šta znače klikeri – ona mala okrugla staklenca koja te ne slušaju i neće da uđu u rupu, slučajno napravljenu na pločniku ispred zgrade.
I opet se pitaš: „Kakve to ima veze sa mojom budućnošću i danom koji kažeš, treba da uhvatim? Kad budem veliki, baciću klikere i kupiti sportski auto.“
„Uhvatiti dan“ ne znači samo bacanje klikera i kupovinu kola (bez kojih misliš da ne možeš). Klikere nemoj baciti, sačuvaj ih u onoj kesici i u svojoj glavi. Sačuvaj klikere, molim te! Bez njih ti vožnja u onim sportskim kolima ništa neće značiti. Samo sa njima ćeš moći da se setiš detinjstva i divnih drugova.
Onu noć nisi uhvatio zvezdu. Iduće godine će doći ista takva, i noć i zvezda. Samo sačekaj proleće. Kada te zvezde budu zvale, uzmi samo jednu i nikom je ne daj.
Uhvati dan i seti se svoje drugarice koja ti je u tome pomogla, bar kada se budeš vozio u onim kolima iz snova!
*
Kada bih sada mogla da se vratim u dan pre 29 godina, jedino što bih ovoj devojčici rekla je: „Hvala!“
Od sam tu za vas!
*Posetite moju FB stranicu.