Ako se pitate zašto biti normalan, svakako niste usamljen slučaj.
Veoma popularna fraza ovih dana (nedelja, meseci…) bila bi: „Ko ne poludi, taj nije normalan“.
Na prvi pogled je ovo duhovita, a i ohrabrujuća misao, kad vam se učini da „ludite“. Prosto, uteši vas da niste jedini i da je u redu „poludeti“.
Šta uopšte znači “biti normalan”? Da li to znači biti kao ostali, kao većina, biti politički korektan, ponašati se uvek u skladu sa pravilima, biti umeren i pristojan, ne isticati se, ne talasati, ne štrčati…
I da li je “ludilo” opravdanje za bezobrazluk i odsustvo morala?
Kako se pronaći između ovih krajnosti i kako ne biti ni lud, a ni baš toliko normalan?
Treba porazmisliti ko to određuje parametre normalnosti i po čijim kriterijumima jeste ili niste normalni. Ko to ima pravo da vam kaže: „Nisi normalan/normalna“ i da li to automatski znači da ste ludi?
E, pa, niko nema to pravo da se meša u vašu „normalnost“. To što za nekoga niste normalni, nikako ne znači da ste ludi! Ono što je normalno za vas, za nekog drugog nije, i obrnuto…
Zato i ne treba težiti normalnosti, već prirodnosti – svojoj! Vi najbolje poznajete svoju prirodu i nemojte dozvoliti da vam je drugi uređuju i objašnjavaju. Ne pristajte na kalupe, jer vas oni udaljavaju od vaše suštine i vaše autentičnosti.
Znajte da imate i pravo i slobodu na svoju prirodnost. Svako ima, i o tome ne treba polemisati, niti treba bilo koga primoravati (posebno ne sebe) na nešto što mu je strano, ma koliko to izgledalo normalno i ma koliko se to činilo poželjnim ponašanjem ili raspoloženjem.
Ako vam je priroda trenutno poludela, ok je. Ako vam je trenutno prirodna smirenost, ok je. Ako vam je trenutno prirodna lenjost, i to je ok, kao i ako ste trenutno prirodni dok nešto radite…
Sve je to, po (svakome drugačijoj) prirodi, OK, iliti NORMALNO! ??
Od sam tu za vas!
*Čitajte Damare i na FB-u.