Misli baš umeju da zagorčaju život, naročito kada se poistovetite sa njima ili im date prevlast i smatrate da ne možete nikako da utičete na njih. Svako je barem jednom sebi tako zagorčao život.
Nema čoveka koji ne razmišlja. Na kraju krajeva, to čoveka i odvaja od drugih živih bića. Ali, takođe, čovek je retko živo biće koje ume da radi protiv sebe. A tome su najčešći uzrok upravo misli.
Znam da je veoma teško postupiti po popularnim preporukama – zaustaviti misao, odagnati je, samo primetiti i pustiti, zanemariti… Jeste, teško je, ali nije nemoguće. Ipak, postoji i nešto lakši način da se izađe na kraj sa mislima koje su neprijatne i destruktivne.
Veoma je važno da osvestite i shvatite da vi i vaše misli niste isto, kao što vi i vaša garderoba niste isto. Garderobu imate, nosite, volite, čak se i vežete za nju, ali znate da vi niste vaša garderoba. Tako je i sa mislima, iako su u glavi, unutar vas, pa deluju bliže.
To što su misli vaše, ne znači da sve vrede i da im treba posvetiti punu pažnju i dati im da vode kolo. U redu je primetiti ih, konstatovati, posmatrati…baš kao i ptice u letu. Čuti, kao cvrkut, ali ne „cvrkutati“ sa njima.
„Svaka ptica svojim glasom peva.“ I to je dobro. Ali, ko kaže da treba da slušate sve glasove, čak i ako su u vašoj glavi. Ko kaže da treba da udomite sve te ptice-misli i od svoje glave napravite pokretno gnezdo, koje će samo mamiti još više ptičica, ptica i ptičurina.
Jer, zaista ima misli koje treba samo pustiti da prolete i odlete i nikako ih ne hraniti mrvicama sumnje i straha. Samo treba dati sebi slobodu da svakoj misli date slobodu da – odeee.
Upamtite, dakle: Misli samo imate, one jesu vaše, ali one NISU VI. One dolaze i odlaze, a vi ste uvek tu. Misli zamenjuju jedna drugu, a vi nemate zamenu – jedinstveni ste.
Zato ne morate umanjiti vrednost svojih misli, udostojite ih svoje pažnje, ali ne dajte im toliko na značaju, jer ste od svega što imate, najznačajniji VI! ?
Od sam tu za vas!