Moje ime je Marija Maričić, moja parola je: „Zavoli život!“
I ispričaću ti priču, moju priču:
Lupa mi srce. Znam – živa sam, a da li mi se sviđa taj i takav život? Ne. Srce sada lupa u stomaku. Plašim se, život mi se još manje sviđa. Osećam srce u petama. Sve me vuče dole, život mi se uopšte ne sviđa i sve gubi smisao.
A ko si ti da se tebi sviđa život? Da, baš si ti važna, baš si ti bitna… Tebe će život da pita da li je dobar ili nije, baš je životu važno da li se TEBI sviđa!
Ko si ti? Ko si ti?
Da, ko sam ja?
Ja sam… Osećam glas koji drhti. Čujem devojčicu koja se plaši. Oči mi se pune suzama, ruke mi se šire u zagrljaj i želim da joj pružim zaštitu, ljubav, sigurnost, toplinu, utočište u zagrljaju punom života, jer život je u meni i životu jeste bitno da li mi se sviđa, jer JA ZNAM DA SAM BITNA, ZNAM DA VREDIM!
Posle mnogo ružnih i tužnih iskustava, posle mnogo truda i rada na svom biću, posle mnogo padova i podizanja, posle očajavanja i nadanja, posle nebrojenih besmisla, danas mogu da kažem:
JA VOLIM ŽIVOT!
Trebalo mi je vremena da to shvatim, trebalo mi je snage da ga zavolim i bio mi je potreban neophodni preduslov – da zavolim sebe.
Moje znanje i obrazovanje je obimno: profesor sam književnosti, NLP Master, profesionalni kouč za lični razvoj, edukovana sam u oblastima psihoterapije, komunikacije, energetskih tehnika (Reiki, Logosonteza, Intuitivni koučing)…
Moje diplome govore o stečenim zvanjima, ali ono što najviše govori o meni je ljubav sa kojom sam naučila da koračam kroz život, kojoj sam dozvolila da se ne skriva i kojoj sam obećala da više nikad neće biti zanemarena.
Na put ljubavi prema sebi krenula sam vrlo rano (iako za taj put nikad nije ni rano ni kasno) i trajao je veoma dugo. Doduše, tada nisam znala da je to potraga za samoljubavlju, jer sam mislila da ljubav može samo drugi da mi pruži. Večito sam tragala za ljubavlju, vezivala se za druge za koje sam verovala da me vole, trudila se da održim sliku o sebi za koju sam mislila da je dopadljiva i prihvatljiva, a gušila sam svoju suštinu i moje biće je vrištalo i koprcalo se. Kada sam konačno shvatila da nema spasiteljske ljubavi i da me niko neće voleti i ja nikoga neću voleti dok ne zavolim sebe, usudila sam se da sebe prihvatim u potpunosti takvu kakva jesam i da se baš takva zavolim. To je bio moj najveći izazov i moj najveći uspeh. Tek tada sam mogla da sagledam šta mi je korisno, a šta ne, šta bih mogla da promenim i poboljšam, a šta da negujem i usavršim.
I znate šta? Sva naučena i dugo prikupljana znanja i tehnike su krenule da deluju. Sve je dobilo smisao i konačno su moj um i moje srce počeli da rade za mene i sa mnom, a ne protiv mene i van moje kontrole.
Tek tada sam mogla da se u potpunosti posvetim onome što sam, zapravo oduvek smatrala svojim pozivom – najdivnijem radu sa ljudima i podršci na njihovom putu, osnaživanju i ohrabrivanju. Jer da bi čovek razumeo drugog i pomogao drugome, prvo je neophodno da razume sebe i da sebi pomogne. Potrebno je da zaista zavoli život!
Tu sam za vas, da vas saslušam i čujem, razumem i nesebično podelim sa vama svoje znanje, iskustvo i kreativnu empatiju. Ako ste spremni da pomognete sebi i krenete na put samoljubavi, ja ću sa zadovoljstvom biti deo vašeg puta i svesrdno vas bodriti do cilja!
„Krenite korak po korak. Ne morate videti čitavo stubište. Samo napravite prvi korak.“
Martin Luter King